Pandemija koronavirusa izazvala je promene na svim nivoima, a sposobnost prilagođavanja oduvek je bila i mera opstanka, zbog čega je neophodno zajednički delovati da bi se ublažili efekti krize i da bi se oporavila celokupna ekonomska aktivnost u zemlji.
To je poručeno na panel diskusiji „Koronavirus i biznis – prilagođavanje na novu normalnost”, koja je organizovana u okviru projekta „100 najvećih u Crnoj Gori 2021“, koji je inicirala kompanija BI Consulting, pod generalnim pokroviteljstvom NLB Banke Podgorica i uz podršku Privredne komore Crne Gore.
Osnivač BI Consultinga, provajdera poslovnih informacija, Ratko Nikolić, kazao je da je pilagođavanje na novu normalnost u uslovima pandemije fenomen današnjice, koji obuhvata širok spektar promena na svim nivoima, koje se dešavaju maltene u hodu, neverovatnom brzinom.
„Kao što na individualnom nivou imamo prilagođavanje životnog stila u cilju očuvanja ličnog zdravlja, tako i na nivou preduzeća imamo proces prilagođavanja proizvoda, usluga, kanala komunikacije, unutrašnjih i spoljašnjih politika novoj realnosti, a na nivou države – preispitivanje privrednog sistema i optimalne privredne strukture. Sposobnost prilagođavanja je oduvek bila i mera opstanka, a čini se da to nikad nije bilo vidljivije i jasnije nego što je danas”, kazao je Nikolić.
Renata Milutinović, v. d. direktorice Direktorata za industrijski i regionalni razvoj u Ministarstvu ekonomskog razvoja, rekla je da svi treba da preuzmu odgovornost za poštovanje mera, čime će dati doprinos u očuvanju zdravlja građana, ali i oporavku celokupne ekonomske aktivnosti u zemlji.
„S obzirom da crnogorska privreda u velikom delu zavisi od turizma i da se od ove sezone očekuje mnogo, potrebno je da zajedničkim snagama delujemo kako bi pružili adekvatan odgovor pandemiji, ali isto tako i stvorili jednu sigurnu zonu koju će turisti sa zadovoljstvom i bez strepnje posetiti”, istakla je Milutinović.
Potpredsednica Privredne komore Crne Gore, Nina Drakić, kazala je da Privredna komora donosiocima odluka u kontinuitetu prezentuje izazove sa kojima se biznis zajednica suočava.
„U saradnji sa državnim organima pokušavamo doći do optimalnih rešenja, kako bi se održala likvidnost i ublažili efekti krize. Primarni cilj jeste suzbijanje pandemije kovid 19 i smanjenje posledica po zdravlje građana, ali svakako i očuvanje privredne aktivnosti kao pretpostavke za ubrzani ekonomski rast nakon završetka pandemije”, kazala je Drakić.
Izvršni direktor NLB Banke, Dino Redžepagić, rekao je da je proces digitalizacije proizvoda i usluga nastavljen i tokom pandemije i da je zadatak celog društva da dalje promoviše digitalizaciju, jer ona ne samo da smanjuje troškove za korisnike digitalnih kanala, već podstiče održivost i zaštitu životne sredine zbog manje upotrebe svih resursa.
„Ali ovo nije samo tehnički zadatak, ovo zahteva i promenu paradigme svih nas. Verujem da bar polovina poseta klijenata filijalama banaka nije neophodna, ako bismo svi iskoristili već svuda dostupna digitalna rešenja. Dakle, naš zadatak nije samo digitalizacija, već i objašnjavanje i edukacija građana da koriste bankomate, platne kartice, mobilno bankarstvo, računare i pametne telefone. Nadamo se da kriza neće potrajati, ali smo spremni za bilo koji scenario”, kazao je Redžepagić.
Predsednik Odbora direktora Voli Trade, Dragan Bokan, kazao je da Voli oseća drastičan rast nelikvidnosti crnogorske ekonomije.
„To nas najviše plaši i plaši nas šta će to da donese na jesen, u zimu, ili sledećeg proleća koje će biti ključno u opstanku crnogorske ekonomije. Voli je zaustavio svaku investiciju u 2021. godini. Jako brine sadašnje stanje u crnogorskoj ekonomiji, gde nema nikakvih ideja, strategija. Nama u Voliju je osnovno da zadržimo zaposlene i da pokušamo da ne smanjujemo lične dohotke“, kazao je Bokan.
Smatra da je ključna komunikacija Vlade i resornih ministarstava sa privrednicima kako bi se našla strategija za ublažavanje problema u crnogorskoj ekonomiji.
