“Sektorska analiza grane šećera u Srbiji” je naziv studije koju je izradio Ekonomski fakultet u Beogradu i koja je predstavljena na stručnom skupu u Privrednoj komori Srbije.

Predstavnici Privredne komore Srbije, kompanija i resornih ministarstava razgovarali su o modelima kako da se u narednom periodu unapredi sektor industrije šećera.

Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije, naveo je da studija pokazuje da industrija šećera u Srbiji i regionu godinama unazad beleži negativan trend u gotovo svim segmentima.

Od ukidanja kvota u EU nastala je hiperprodukcija šećera. Velike količine šećera dovele su do pada cene gotovog proizvoda, što je u velikoj meri uticalo i na poziciju ne samo naše industrije, već i u okruženju”, objasnio je Bogunović.

Kako ističe, preporuke su da se zadrži postojeća carinska stopa na uvoz šećera i da se omogući dugoročni zakup državnog zemljišta, a kao jedna od indirektnih mera predlaže se podrška proizvođačima pri izgradnji sistema za navodnjavanje površina pod šećernom repom.

Proizvođačima šećerne repe bi pomogle direktno ciljane subvencije, rešavanje pitanja u domenu primene posebnih pesticida i formiranje fonda podrške kako bi mogli da ispune uslove iz Poglavlja 27 za pristupanje Srbije Evropskoj uniji.

Edukacija lokalnih proizvođača, udruživanje i novi modeli osiguranja useva mogu doprineti boljem stanju u industriji šećera.

Petros Gemintzis, direktor kompanije Hellenic Sugar, navodi da se smanjuju površine pod šećernom repom, kao i izvoz šećera.

“Problem je što je cena šećera niska i ima negativan trend, a troškovi rastu. Tražimo rešenja, pogotovo kada pričamo o zelenoj energiji i očuvanju životne sredine”, rekao je Gemintzis.

Dragan Lončar, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, podseća da od 16 šećerana u Srbiji, koliko ih je bilo 2000. godine, rade četiri.

Domaći proizvođači šećera su u državni budžet po različitim osnovama uplatili 315,8 miliona evra, od 2016. do 2020. godine. Svaki dinar od prodatog šećera u maloprodaji kreira dodatna četiri dinara u BDP-u”, kazao je Lončar.

Prema njegovim rečima, Evropa i region beleže trend zatvaranja šećerana proteklih decenija, što pokazuju podaci prema kojima je od nekadašnjih 147 fabrika u Evropi i regionu sa radom nastavilo 99.

Beleži se godišnje smanjenje površina zasejanih pod šećernom repom od sedam odsto, a prinosa za tri procenta. Proizvodnja šećera je svake godine manja za prosečno 14 odsto, dok se u Evropskoj uniji beleži trend povećanja površina pod šećernom repom od oko četiri procenta svake godine”, istakao je Lončar.

Izvor: eKapija
Foto: Pixabay