Poslovne novine su sinonim za povezivanje uspešnih privrednika. Započele su sa radom u Bosni i Hercegovini pre 49 godina i sa njima je počela era modernog poslovnog novinarstva. Sledeći trendove, osluškujući potrebe privrednika, koristeći digitalne forme komunikacije, ali ne zanemarujući štampana izdanja, stavile su u fokus ekonomske analitike i rangiranja kompanija. Sve ovo se implementira kroz tradicionalne projekte posvećene rangiranju 100 najvećih, brzorastućih i bonitetno pouzdanih kompanija. O tradiciji i planovima razgovarali smo sa Alenom Ahmetspahić-Fočo, direktoricom koja u Bosni i Hercegovini vodi sve ove projekte.
Projekat „100 najvećih u BiH i regionu” ima tradiciju dugu 34 godine i od njega su vremenom krenuli i ostali projekti. Koji je Vaš cilj i čime se zapravo bavite?
Uspešni biznisi i biznismeni su pokretači života, napretka pojedinca i društvene zajednice, a fokus svih projekata koje rade Poslovne novine je upravo na njima. Plasiramo im pravovremene informacije o tržištu, promovišemo njihov uspeh, povezujemo uspešne sa uspešnima, jer shvatamo važnost njihove saradnje i poslovnih partnerstava.
Ono što mi radimo više od tri decenije jeste upravo ono što na svetskom nivou rade magazini poput Forbsa ili Focusa – stavljamo akcenat na uspešne biznise i poslovne ljude, ne samo u našoj zemlji nego i celom regionu, koji daju stručna mišljenja i analize o novonastalim ekonomskim trendovima i daju smernice poslovanja.
Poslovne novine kao članice LRC grupacije imaju pristup bonitetnim podacima firmi. Živimo u svetu koji se brzo menja, a firme koje promovišemo i uvezujemo imaju uticaj na zapošljavanje i ekonomski rast, važan su faktor na tržištu i zaslužuju priznanje i poštovanje šire društvene zajednice, zbog čega su projekti Poslovnih novina posvećeni baš njima.
Zahvaljujući bonitetnim podacima kojima raspolažemo za celi region u stalnoj smo komunikaciji sa regionalnim liderima. Strateški komuniciramo njihova postignuća. Kroz naše kanale komunikacije ističemo snagu stabilnih firmi koje su poželjne na tržištu i dajemo signal domaćim i stranim investitorima da smo zemlja i region u koji vredi ulagati.
Prošle godine dok se borba sa koronom odvijala na svim poljima, akcenat ste stavili na umrežavanje i promociju i firme su to prepoznale kao višestruku korist?
Upravo tako! Početkom prošle godine kada se činilo da je na trenutak sve stalo zbog pandemije koronavirusa i naglog zatvaranja granica mnogih zemalja, shvatili smo da moramo napred, da privreda ne može i ne sme stati. Krenuli smo sa sveobuhvatnom kampanjom i regionalnim online povezivanjem kroz konferencije na koje se odazvao veliki broj privrednika iz regiona koji su izneli svoja iskustva i dali predloge kako dalje. U panele smo uključili predstavnike institucija, predstavnike Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana itd.
Autoriteti u svetu biznisa dali su smernice da je neophodno što pre sinhronizovati proizvodnju sa potrebama tržišta. Poslali smo poruku da Zapadni Balkan mora ojačati dijalog i eliminisanje ekonomskih barijera, moramo promovisati regionalnu saradnju kao glavni mehanizam za bolju budućnost. Da bi Zapadni Balkan bio konkurentan na stranim tržištima, ne smemo imati barijere između sebe. Sa tim ciljem mi promovišemo najbolje kompanije kako bi se iskazali zajednički potencijali.
Pretpostavljam da je tako nastao i novi projekat „The Regional Prosperity Book”?
Priča o „The Regional Prosperity Book” počela je godinu dana pre pandemije koronavirusa. Kako su naši projekti već odavno prešli granice naše zemlje i postali regionalni, vreme je bilo da napravimo sveobuhvatan projekat koji će doprineti uklanjanju prepreka regionalne privredne saradnje, te raditi na osiguranju održivog privrednog razvoja u kontekstu pristupanja Evropskoj uniji kao i poboljšanju poslovne i investicijske klime. Ovaj projekat prvenstveno nudi kompanijama aktivnosti u kojima one prepoznaju svoju korist.
Kroz liberalizaciju slobodne trgovine Evropska unija je postala najveće jedinstveno tržište na svetu. I dok EU aktivno sarađuje u pregovorima o trgovinskim sporazumima i omogućava svojim preduzećima što bolju poziciju na tržištu i mogućnost da lako šire svoja poslovanja, u zemljama regiona, priča o jedinstvenom tržištu i dalje predstavlja veliki izazov.
Zemlje regiona ne mogu biti konkurentne na evropskoj i svetskoj tržišnoj sceni bez jedinstvenog tržišta, a prevazilaženje izazova poput nesmetanog protoka ljudi, robe i usluga postaje ključni faktor u borbi za ekonomski oporavak regiona.
Upravo zato aktivno radimo na projektnim ciljevima „The Regional Prosperity Booka”, koji će obuhvatiti 350.000 kompanija sa Zapadnog Balkana. Direktnu korist imaće one kompanije koje participiraju u ovom projektu i prepoznaju važnost saradnje i poslovnih partnerstava. Fokusiraćemo se na najuspešnije, one koji su solventni, dobri poslovni partneri, biznismeni sa vizijom i čiji glas dopire do vladajućih struktura. Sada kada se već zna da su svi parametri ekonomija u svim zemljama pali u 2020. godini, kada se zna da su direktne strane investicije na globalnom nivou takođe doživele drastičan pad, vreme je da se oslonimo jedni na druge.
Kampanja o uspešnom poslovanju domaćih i regionalnih firmi dolazi u pravo vreme, vreme kada se trebamo osloniti jedni na druge, na regionalno tržište koje broji preko 350.000 kompanija. A mi ćemo kroz naš projekat dati smernice kako i sa kim poslovati, te plasirati javnosti i poslovnom svetu relevantne podatke ekonomija regiona.
Fokus će biti na predstavljanju zajedničkih interesa poslovne zajednice regiona. Promena poslovnog modela i strukture nacionalnih ekonomija je neizbežna posledica tog procesa.
Da li se može računati na potpunu objektivnost projekta „The Regional Prosperity Book”?
Upravo se po toj objektivnosti razlikujemo od drugih sličnih projekata. Već sam spomenula da su nama kao članici LRC grupacije dostupni bonitetni podaci regionalnih kompanija. Tu govorimo o bilansu stanja i uspeha, statusu transakcijskih računa, informacijama o stečajima i likvidacijama, statusnim promenama, međusobnim potraživanjima firmi, obavezama prema poreznoj upravi, carini, PDV-u i akcizama, kao i finansijskim pokazateljima firmi u regionu.
Naše rang-liste i analize industrija bazirane su upravo na tim podacima koji su relevantan pokazatelj uspeha jedne kompanije.
Iako je pandemija koronavirusa narušila svetsku ekonomiju, brzorastuće i bonitetno pouzdane kompanije su pokazale najveći otpor. One, zapravo, iz godine u godinu postižu izvanredne rezultate poslovanja i vuku ekonomiju napred. Stoga će kampanja koja će se voditi u sklopu ovog regionalnog projekta staviti akcenat na njihove tajne, strategije i ključeve uspeha.
Želim napomenuti da se u zemljama regiona završni računi predaju u različito vreme. Stoga i mi ovaj projekat radimo u različitim periodima i za svaku zemlju posebno. Ovakav sistem rada nam daje mogućnost da steknemo jednu celovitu sliku stanja privrede u regionu.
Da li je budućnost regiona u ekonomskom razvoju, saradnji i ostvarenju zajedničkog ekonomskog prostora kako bismo ojačali kapacitete?
Tamo gde je politika zakazala, privrednici su se uvezali. Zavisimo ekonomski jedni od drugih i saradnja je pitanje opstanka svih nas. To partnerstvo nudimo i kroz naše projekte i pomažemo kompanijama da se što bolje povežu preko našeg Centra za strateško lobiranje i medijskih kanala komunikacije.
Činjenica je da smo tokom pet decenija postojanja kroz naše medijske kampanje, konferencije i B2B susrete povezali veliki broj uspešnih privrednika. Možemo se s pravom nazvati lobistima, ne samo među privrednicima nego i između privrednika i privrednih institucija, privrednih komora i resornih ministarstava, pa i banaka i investitora. Privrednici koji su to prepoznali koriste već odavno naše resurse i platformu LRC grupacije u punom kapacitetu za pravljenje planova prodaje, kratkoročnih i dugoročnih planova finansijskih ciljeva.
Ivana Stanković